početna stranica tekstovi javni forum pomoć linkovi autori priče u nastavcima vanbrodski dnevnik koješta sledeći prethodni datum autor naslov vesti konkursi myBundolo registracija uloguj se zaboravljena lozinka
meni za goste bundolo sajta
x
 
bundolo
analfabeta
MOJA PRVA LJUBAV
     
 

Moja prva ljubav

 

 

   On je bio klinja u školskoj klupi koji me je uvek zadirkivao. Vukao me za kiku na sred časa od prvog do petog razreda. Kroz šuplju, plasticnu cev flomastera gadjao me papirnatim kuglicama, a jedne zime se glasno smejao kada me je pogodio grudvom u lice na velikom odmoru. Mrzela sam ga iz dna duše, a kada smo krenuli u šesti razred, on se nekako promenio.

 

    Kad god bismo imali čas tehnickog, on bi seo pored mene i krišom mi izrezao šper ploču za  kućicu, pokazao bi mi kako da utaknem žičicu u bateriju, kako da ošmirglam ivice drvenarije i tome slicno. Rekao mi je da su devojčice spore za te stvari .

   

   Izgledao mi je kao da se pravi važan. Mislila sam da je uobražen i da želi da me ponizi, a ne da mi pomogne. Onda sam mu rekla da on ne može da nauči engleski bolje od mene. Zato je zatražio da mu prevedem nekoliko lekcija. Sedeli smo na klupi u školskom dvorištu i ja sam mu pokazala sve prevode koje smo učili. Dok sam listala svesku, naslonio se blago uz mene i tada sam shvatila da mi se dešava prva ljubav. Neočekivano sam počela da crvenim i drhtim, a on se prislonio uz mene i pravio se da to ne primećuje. Nervozno sam ustala i rekla mu da uzme svesku i da mi je sutra vrati.

   Nakon toga bila sam kao opijena. Nikoga nisam mogla da čujem, ništa nisam mogla da uobičajeno radim. Sećam se da sam samo  legla na krevet i pola sata gledala u plafon. Nekakve čudne vibracije su mi prolazile kroz telo. U glavi su se množile slike... on i ja na tehnickom, on i ja na klupi pred školom, on i ja u školskom hodniku, njegov pogled koji me dotiče u prolazu i blagi, zagonetni smešak na njegovom licu. U glavi mi je brujalo da on zna, da on oseća slično, da će mi sutra ponovo prići, da će mi dotaknuti slučajno ruku, da će to učiniti blago i prijatno. O poljupcu nisam ni razmišljala, to je bilo za starije...to se u  šestom razredu retko dešavalo.

 

   Sutra mi je vratio svesku. Samo je prišao i rekao da je prepisao. Vratio se u svoju klupu i nešto čavrljao sa drugom do sebe. Prolazili su dani, on me je ignorisao. Izbledela je svaka nada da je išta od onog ljubavnog osećanja ostalo. U hodniku me nije primećivao, u stvari, kad god bih naišla, pravio se kao da me ne vidi. Okrenuo bi se ka nekom, nešto bi kao interesantno pričao, savio bi se da dohvati nešto ili bi se zamišljeno zagledao u daljinu. Na narednom času tehničkog nije mi oteo iz ruku šper ploču da je iseče, već  se okrenuo ka drugu  da priča o svemiru, dinosaurusima ili stripovima. Ja više nisam postojala za njega, a ni sama nisam znala zašto. U rukama mi je ostala neizrezana šper ploča, ne zato što sam bila spora i nevešta, već zato što sam razmišljala u čemu sam pogrešila.

 

    Možda sam mu bila hladna i daleka. Nikada to neću saznati ni danas. Ostaće samo sećanje na tu  prvu ljubav koja „ostaje negde duboko u nama“. A što se tiče poljupca... Prvi poljubac se desio sledeće godine, druga ljubav je bila u pitanju. Eto, takav je život...

 

 

 
     
  komentari:  
  +  
 
- Priča laka, pitka, setna i posebna... kao što su uvek posebna sećanja na prvu ljubav.I ko bi mogao znati sada, sećati se, šta se dešavalo u glavi jednog trinaestogodišnjaka? Možda strah? (tarantula) +
- baš lijepo :) (antun_domazet) +
- sto bi rekao balasevic: 'sve prave su ljubavi tuzne', pa i one prve, stenece (Hermes) +
- hm..nalikuje pismenom sastavu (morfejEukaliptrus) +
- Htela sam da napisem nesto atipicno u odnosu na ono sto sam dosad pisala. Htela sam sto jednostavnije, a po vasim kritikama rekla bih da sam to i ostvarila. Hvala vam. (analfabeta) +
 



Početak |  Tekstovi |  Forum |  Autori |  Serije |  VBD