Oslobodila je san iz kapaka dubokih očiju. Nerado je napustila ledeni hodnik, izjurivši u nasmešeni ležaj. Topla šoljica kafe nezasito ju je popila, srkćući pri svakom trećem udisaju. Neukrotivi uvojak dugo se igrao njenom levicom, da bi na kraju pristao na nepisano primirje. Osmehu je nedostajalo još samo lice da bi sklopio mozaik. Otvorivši novi dan, pojurila je u zagrljaj masivnim vratima. Zaobišla je trinaesti stepenik, što je rezultiralo preskakanjem brbljive susetke staklenih očiju. Oronula metla poželela joj je dobro jutro, zavidno prateći lagani korak njenog hoda, dok je snenim čistacem pokušavala uneti trunčicu  sive ulice u monotoniju uzbuđenja.