Previše osiona da verujem da neko drugi može vući naše niti, premalo odvažna  da mogu obgrliti sopstveni poraz, nestrpljivo uranjam u najbližu stazu na prenatrpanom raskršću. Svetlucavi komad metala još uvek izvodi svoju akrobatsku tačku u vazduhu, ohrabren iluzijom da će se iznenadnom mogućnošću da utiče na nečiju odluku, izdvojiti iz bezlične gomile svojih savremenika.