Vidim delić svog poljuljanog samopouzdanja u pogledu slučajnog prolaznika. Prilazim nehajno i otimam ga, naočigled zbunjenog vlasnika. Ne stižem primetiti tirkizni odbljesak njegovih očiju.
Pronalazim poslednju kap nečije mladosti, ušuškanu između crvene i ljubičaste, nakon dugo očekivane kiše. Uzimam je hitro,pakujem u najdublju ladicu sećanja, ostavljajući prazninu u kojoj se kreću rastapati boje.
Osetim notu životne radosti u mirisu opalog lišća,udahnem je svom snagom, preskačući samouvereno zamke s godovima.
