Perina pećina - Fruška Gora

Dramatizovan susret trojice avanturista sa Perinom pećinom na Fruškoj Gori, leta gospodnjeg 2006.

Jedne sunčane nedelje, 23. jula 2006. godinice Čeks, Aca i Pribi su rešili da uđu u Perinu Pećinu na Fruškoj Gori.
Čuli su oni razne priče o toj tajnovitoj pećini, čak su i neke sami smislili (pećina je dobila ime po medvedu Peri (znanom i po nadimku kiler, sa dugim e, kileeer), koji je pobegao iz zoološkog vrta, usput ubivši čuvara i dva naoružana policajca), pa su hteli da ispitaju mračne dubine Fruške Gore.
Naoružani dobrom voljom, optimizmom, 3 litre tečnosti, lampama, ašovom, nožem i fotokamerom krenuli su peške sa Popovice. Posle 15-20 minuta hoda došli su do poslednjeg skretanja ka pećini.

Tu je Čeks stavio putokaz, za slučaj da se više nikad ne vrate da ljudi mogu da ih nađu.
Kada su stigli do pećine opet je Čeks bio vredan, pa je uredio ulaz. Čak je i stepenice napravio (doduše, ne pokretne, ali oprošteno mu je).

Aca je imao čast i zadovoljstvo da prvi uđe u majčicu zemlju.


A unutra je bio mrkli mrak i 'ladno.

Srećom, jer su zidovi i svod bili prepunjeni raznoraznim insektima i paucima, bolje je kada ih ne vidiš. Ipak su morali da upale lampe, u mraku baš i nije zabavno lutati po pećini.

Prostor je prilično skučen, stalno si na kolenima, a ponekad moraš i da puziš ležećki. Čak ne možeš ni u kadara da staneš ceo.

Pećini se stalno spušta i deli na dva kraka. Desni se proširuje i ubrzo prestaje, a levi se spušta dublje.
U jednom trenutku čeks je ugledao medveda!

Aca se brzo napravio mrtav, iako je znao da jo tek treća tačka koju treba raditi pri susretu sa grizlijem.

Srećom, to nije bio medved već Pribi koji se uprljao od valjanja po zemlji.

S obzirom da medveda nije bilo, rešili su da istraže i levi krak. U njega se ulazi mnogo teže, kroz uzan prolaz. Opet je Aca išao prvi.

Na kraju su došli do mesta gde je bio odron, dalje nisu hteli da rizikuju bez zaštitne opreme, pa su odlučili da tu prekinu. Slikali su neko drvo za uspomenu.

A da, usput su sreli i neke ljude iz vodovoda, nameštali su đakuzi u levoj prostoriji. Za umorne speologe.

A uslikali su i nekoliko lepih fotografija, da imaju za uspomenu.





Iz pećine su izašli zadovoljni i srećni, sa odlukom da posete i ostale Fruškogorske rupe.

Na povratku su svratili u planinarski dom i uz piće proslavili kraj avanture. Tu su upoznali i nestašnu bubicu Đoleta, ali to je već druga priča...